Postoji jedno naizgled banalno, gotovo dosadno pitanje koje Vlada Tuzlanskog kantona uporno izbjegava: gdje su i šta su završili ljudi koji upravljaju javnim novcem i sudbinama građana? Ne pitamo za horoskop, krvnu grupu ili bračni status. Pitamo za fakultet.
U normalnim društvima to se zove biografija. Kod nas izgleda državna tajna.
U biografijama ministara Vlade TK često ćete pronaći formulaciju tipa: “posjeduje VSS”. Tačka. Bez struke, bez godine diplomiranja, bez univerziteta, bez fakulteta. Kao da je diploma pala s Marsa, a ne stečena na javnoj ili privatnoj visokoškolskoj ustanovi.
Valjda je elementarna kultura da ne kažemo minimum političke higijene da u zvaničnoj biografiji stoji: koji fakultet, koji univerzitet, koja struka i koje godine. To nije luksuz, to je standard. Ali očigledno ne i u Tuzlanskom kantonu.
Postavlja se logično pitanje: zašto se to krije?
Da li zato što struka nema veze s resorom kojim se upravlja?
Da li zato što diploma nije baš “diploma” kakvom se želi predstaviti?
Ili zato što bi javnost, kad bi saznala detalje, shvatila da se ministarstvo vodi po principu “snađi se druže”?
U državi u kojoj se od običnog građanina traži diploma i za portira, čistačicu ili vozača, ministri mogu ostati anonimusi po pitanju vlastitog obrazovanja. Paradoks? Ne. To je sistem.
Transparentnost se u Vladi TK očito doživljava kao neprijateljski čin. Kao nešto što može narušiti krhku konstrukciju političke podobnosti. Jer kad se otvore biografije, otvara se i pitanje kompetentnosti, a to je već opasna tema.
Zato ne tražimo ništa revolucionarno. Ne tražimo ostavke, hapšenja ni lustracije. Za početak, tražimo samo istinu na papiru.
Ime fakulteta.
Ime univerziteta.
Godinu diplomiranja.
Struku.
Ako je to previše za Vladu Tuzlanskog kantona, onda problem nije u novinarima, niti u građanima. Problem je u onima koji se boje vlastitih biografija.
Piše: Edis K.
Komentari