Lukavac grad turizma i ekologije. Tako nam kažu, tako nam pišu, tako nam pričaju već 23 godine.
Sajam turizma i ekologije “List” ponovo dolazi, evo skoro će maj, pa će se opet okupiti zvaničnici, turisti, privrednici, gurmani i ljubitelji dobre kapljice da nam kažu kako Lukavac ima ogroman potencijal. Kako imamo ovo i ono, ali eto, nismo još iskoristili. Možda iduće godine. Ili one tamo. Ili nikad.
I tako, uz svečane govore, domjenke i pokoju fotku za društvene mreže, slaviće se turizam. Pričaće se o jezerima koja su mogla biti biseri, o rijekama koje su nekad bile čiste, o historiji bogatoj kao švedski sto.
Možda se neko iz Turističke zajednice sjeti da ode do nekropole stećaka u Brijesnici, slikaju se, objave na Facebooku i kažu da je to “potencijal za razvoj”. A šta će biti s tim potencijalom? Ništa. Kao i svake godine.
Ali hajde da budemo iskreni Lukavac odavno ima turističku atrakciju koja je starija od samog sajma. To je potraga za čistom vodom za tuširanje.
Jer, u gradu gdje je lakše pronaći ugalj nego pitku vodu, pravo je malo čudo kad iz česme poteče nešto što ne smrdi na hemiju.
I šta ćemo sad? Hoćemo li pričati o turizmu dok se ljudi snalaze s buradima i cisternama da bi se okupali?
Hoćemo li se hvaliti ekologijom dok pijemo flaširanu vodu iz prodavnice jer druga ne valja ni za cvijeće?
Komentari