Nedavni slučaj iz Bosne i Hercegovine pokazuje koliko jedna ustaljena poslovna procedura može biti rizična.
Prema navodima medija, preduzeću „Vodovod“ iz Doboja i njegovom direktoru izdata su četiri prekršajna naloga u ukupnom iznosu od 21.000 KM zbog nezakonite obrade ličnih podataka i nepostupanja po rješenju nadležnog organa.
Od korisnika je prilikom podnošenja zahtjeva za priključak tražena sljedeća dokumentacija:
• kopija lične karte
• dokaz o vlasništvu nad objektom
• potvrda o zaposlenju
Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH zauzela je stav da za prikupljanje ove dokumentacije nije postojao odgovarajući pravni osnov.
Posebno je važno razlikovati provjeru identiteta od zadržavanja kopije lične karte. Identitet se može utvrditi uvidom u dokument, ali to ne znači da organizacija automatski ima pravo da njegovu kopiju čuva u svojim evidencijama.
Preduzeće je spornu praksu obrazložilo internim pravilnikom i potrebom za lakšom naplatom potraživanja. Međutim, interni akt, ustaljena praksa ili poslovna pogodnost sami po sebi ne predstavljaju dovoljan pravni osnov za obradu ličnih podataka.
Ovaj slučaj pokazuje da je za svaku obradu potrebno jasno utvrditi:
• koje podatke organizacija prikuplja
• u koju svrhu ih koristi
• na kojem pravnom osnovu ih obrađuje
• da li su svi podaci zaista neophodni
• koliko dugo ih čuva i ko im može pristupiti
Poseban rizik predstavljaju obrasci i procedure koje se koriste godinama, a koje nikada nisu provjerene sa stanovišta zaštite ličnih podataka.
Komentari